Serverska infrastruktura je jedna od najbitnijih stvari u okviru svakog informacionog sistema. Kroz razgovor sa klijentima utvrđujemo potrebe i mogućnosti na osnovu čega se nalazi najoptimalnije serversko rešenje kojim bi se unapredilo poslovanje. Neka od serverskih rešenja su:
- Domen kontroler
- Mail server
- Proxy server
- DNS server
- DHCP server
- Web server
- RADIUS server
Domen kontroler i Aktivni Direktorijum
Windows Server 2003, 2008 ili 2012R2 i Aktivni Direktorijum je organizacija sa stabilnim okruženjem za krajnjeg korisnika, koja nudi najviši nivo pouzdanosti i performansi, tako da korisnik svoj posao može da obavi što efikasnije, omogućavajući pri tome visok nivo sigurnosti i upravljivosti sistemom. Glavne prednosti infrastrukture Aktivnog Direktorijuma su:
- Jedinstveno korisničko ime i lozinka za sve resurse na mreži
- Lozinka sihnhronizovana između Aktivnog Direktorijuma i LDAP-a
- Smanjeno opterećenje kroz standardizaciju
- Unapređeni servisi kroz kompatibilnost centralizovanog menadžmenta
- Obezbeđena centralna baza za pojedince i organizacione jedinice
- Niži troškovi održavanja zbog centralizovanog IT-a
- Unapređena sigurnost radnih stanica
- Lakši backup korisničkih podataka
Mail server
Mail server je servis koji omugućava korisnicima da međusobno razmenjuju informacije. Mail server prima elektronsku poštu od klijenata ili drugih mail servera. Obično se sastoji od dela za skladištenje podataka, liste klijenata i pravila vezanih za same korisnike. Deo za skladištenje podataka je mesto gde se elektronske poruke čuvaju za svakog lokalnog korisnika kao i poruke koje su na putu ka drugoj destinaciji. Obično server5je skladištenje organizovano u vidu baze podataka. Definisana pravila govore mail serveru kako treba da reaguje na pojedine destinacije naglašene u samim porukama. Mnoge restrikcije i zaštita korisnika od neželjenih poruka mogu se ovde definisati.
Prednost implementacije lokalnog mail servera je u povećanju efikasnosti i sigurnosti primopredaje elektronske pošte jer bi se baza podataka koju smo spomenuli nalazila u samoj organizaciji i samim tim manipulacija podacima i backup podataka bi bio znatno jednostavniji i brži. Takođe i filtriranje lokalno dospele pošte pruža veće mogućnosti.
Proxy server
Proxy server je neka vrsta posrednika koja servisira zahteve korisnika tako što prosleđuje zahteve drugim serverima. Klijent se povezuje na proxy server i zahteva neki servis, kao što je recimo dokument, konekcija, web stranica ili neki drugi resurs koji je na raspolaganju na nekom drugom računaru.
Cache proxy:
Ova vrsta proxy servera upotrebljava se u uslovima gde je potrebno voditi računa o saobraćaju na mreži. Cache proxy snima na svoj disk materijale koji se najčešće povlače sa Interneta i svaki naredni put kada neki od klijenta zahteva sadržaj koji je već snimljen na disk server, isti će ga proslediti iz svojih resursa bez zauzimanja protoka na Internetu.
Web proxy sa filtriranjem sadržaja:
Najčešće se koristi kada postoji potreba za keširanjem isključivo web sadržaja. U velikom broju slučajeva pored ove funkcionalnosti neophodno je i filtriranje sadržaja kroz zabranu prilaza određenim web stranicama ili fajlovima na Internetu. Za filtriranje mogu se koristiti ključne reči (npr. Facebook, games…) i/ili same ekstrenzije fajlova (npr. exe, mp3, avi…). Na ovaj način se znatno smanjuje opterećenje mrežnih resursa, a i povećava nivo zaštite u lokalnoj računarskoj mreži.
DNS server
DNS (Domain name system) je, u osnovi, sistem koji pretvara imena računara u IP adrese. DNS takođe obezbeđuje podatke i o serverima elektronske pošte na domenu, početnom DNS serveru itd. DNS je zasnovan na hijerarhijskom principu i jedna je od osnovnih komponenti Interneta. Na primer kada u vaš Internet browser ukucate adresu www.google.com, vaš računar će uz pomoć DNS servera to ime pretvoriti u adresu 74.125.39.99, što je IP adresa računara na kojem se nalazi google pretraživač. Servis DNS je neophodna komponenta prilikom implementacije Aktivnog Direktorijuma ali i kod mnogih drugih mrežnih servisa koje većina organizacija koristi u svakodnevnom poslovanju.
DHCP server
DHCP (Dynamic Host Configuration Protocol) je skup pravila koji omogućava uređajima na računarskoj mreži da traže i dobiju IP adresu od DHCP servera, dakle da pribavi automatski deljenu adresu i sazna dodatne informacije kao što je adresa njegovog rutera za prvi skok i adresa njegovog DNS servera. DHCP je u stanju da automatizuje mrežne aspekte, što u velikoj meri smanjuje administratorske napore i isključuje mogućnost greške prilikom ručnog dodavanja IP adresa od strane sistem administratora. Vrlo lako može doći do konflikta ukoliko se na više računara dodeli ista IP adresa, kod DHCP servera ovo se ne može dogoditi.
Web server
Web Server je aplikacija/servis koji koristeći Client – Server i World Wide Web Hypertext Tranfer Protokol (HTTP) tehnologiju pruža korisnicima informacije u obliku web strana. Svaki kompjuter na Internetu koji poseduje web sajt mora koristiti ovu tehnologiju. Treba razlikovati javne i lokalne web servere.
- Javni web serveri imaju jedinstvenu IP adresu, kojem je dodeljeno i jedinstveno ime radi lakšeg pamćenja.
- Lokalni Web Server može sadržaje prikazati samo korisnicima u lokalnoj računarskoj mreži. Iako prostorno ograničen vrlo je koristan u organizacijama pogotovo ukoliko postoje lokalne Web aplikacije koje organizacije koriste.
Remote Authentication Dial In User Service je aplikacija čija je uloga autentifikacija i autorizacija klijenata koji pristupaju ili žele pristupiti mrežnim resursima. Klijent koji želi pristupiti određenim mrežnim resursima prvo šalje zahtev za autentifikaciju uključujući pristupne parametre RADIUS serveru koji će proveriti pristupne parametre (obično korisničko ime i lozinku ) i prihvatiti ili odbiti zahtevi. RADIUS server podržava određene metode enkripcije podataka koje se šalju zahtevom kako bi se izbeglo slanje parametara u obliku običnog teksta.